Ulica svitaca – Kristin Hana

Kristin Hana je američka autorka, rođena 1960. godine u Kaliforniji. Svoju prvu knjigu je napisala 1991. godine, dok je studirala prava i to uz pomoć majke, koja joj je, iako je bila teško bolesna, bila ogromna podrška. Od svoje prve knjige, koja je doživela neuspeh, pa do danas, Kristin Hana je napisala više od 20 romana i dobila brojne književne nagrade. Njen najnoviji roman, “Slavuj nad Pirinejima” proglašen je za najbolji istorijski roman 2015. godine, po izboru čitalaca sajta Goodreads.

„Ulica svitaca“ je autorkin 16. roman, objavljen 2009. godine, a bavi se prijateljstvom Tali i Kejt, dve devojčice (a kasnije i žene) potpuno različitog karaktera.

Talula Hart je popularna devojčica, uvek u centru pažnje, za kojom se svi okreću. Kejt Malarki je „dosadnjakovićka“ bez drugarica, uvek po strani, koja bi dala sve na svetu samo da bude kao njena nova komšinica. Jedne večeri, nakon što se Talin izlazak loše završi, njih dve će popričati i od tog trenutka će postati nerazdvojne prijateljice.

Uprkos tome šta Kejti misli o svojoj novoj drugarici, Talin život je daleko od savršenog. Ona nikada nije upoznala oca, dok je njena majka, zavisnik od narkotika, prosto dolazila i odlazila, ne mareći preterano za svoje jedino dete. Nakon što joj je baka, koja ju je čuvala kada se majka izgubi, preminula, Tali će postati „član“ Kejtine porodice i to će dodatno učvrstiti njihovo prijateljstvo. Njih dve će sve raditi zajedno (uglavnom prateći Taline ideje), do te mere da će imati i zajednički cilj (koji je Tali zacrtala) da postanu svetski poznate novinarke. Sve do jednog trenutka kada će se Kejti najzad osvestiti i priznati sebi i svima oko sebe da to uopšte nije život koji ona želi. Nakon toga, putevi prijateljica će se razići, iako će i dalje biti bliske, sve dok jedna od njih ne napravi grešku zbog koje će postati potpuni stranci.

Osnovna tema „Ulice svitaca“ je svakako snaga iskrenog prijateljstva, ali i sve ono što na jedno prijateljstvo može da utiče, bilo pozitivno ili negativno – porodica, ljubav, ljubomora, zavist, ambicije, izdaja i oproštaj. Kako roman obuhvata period od skoro 40 godina (pokrivajući uzgred sve bitne događaje (i muzičke hitove) koji su obeleželili date dekade), slobodno bismo mogli reći da je tema kojom se autorka bavi prosto život kao takav.

Baš kao što su bile potpuno različite one večeri kada su se upoznale, Kejt i Tali izrastaju u jednako različite žene, sa potpuno suprotnim životnim ambicijama i sistemima vrednosti – toliko da bi se moglo postaviti pitanje kako je uopšte moguće da su održale prijateljstvo svih tih godina. Tali ispunjava svoje ambicije i dokazuje svoju vrednost svetu – postajući TV lice koje svako voli i rado gleda na svojim malim ekranima. Kejti, s druge strane, odbacuje snove o karijeri i pronalazi se u ulozi (iscrpljene) majke troje dece.

Iako su ličnosti glavnih junakinja ovog romana zasnovane na stereotipima „Žene od karijere“ i „Žene domaćice“ i iako su im karakteri (naročito kada je u pitanju Tali) toliko dvodimenzionalni da je svaki njihov potez (a tako i radnja romana) u osnovi predvidiv, „Ulica svitaca“ je zanimljiv roman koji do samog kraja drži pažnju. Kraj romana je, međutim, potpuno neočekivan i potpuno drugačijeg senzibiliteta. Nisam sigurna da mi se ikada dogodilo da mi je kraj nekog romana toliko promenio mišljenje o samom delu.

Doticanje pitanja opasne neizlečive bolesti romanu daje posebnu težinu, potpuno drugačiju emotivnu notu (bez trunke patetike) od one koja se sporadično pojavljivala tokom romana i veoma važnu poruku svakoj čitateljki.

Koliko je pisanje ovog romana bilo važno samoj autorki pokazuje činjenica da uz njega ide i „pismo čitateljki“ u kojem ona sasvim otvoreno govori o smrti svoje majke i upozorava na važnost redovnih pregleda kod svake žene. Nakon što pročitate ovo autorkino pismo, postaće vam sasvim jasno zbog čega je kraj romana toliko drugačiji i snažniji od njegovog ostatka.

„Ulica svitaca“ je priča o ljubavi i prijateljstvu, o tome koliko je važno imati nekoga pored sebe, voleti i biti voljen. Ali pre svega, ovo je snažna priča o odnosu svake osobe prema sebi; o tome kako često zbog potrebe da se dopadnemo, da budemo voljeni ili cenjeni, zaboravljamo šta nam je zaista potrebno i sebe stavljamo u drugi plan. Iako suštinski različite, i Talina i Kejtina životna priča nose istu pouku.

Zato pre svega volite i cenite sebe, i još bitnije, pazite na sebe. Drugi ljudi dolaze i odlaze, ali Vi ste glavni stub sopstvenog sveta i jedina osoba bez koje Vaš život zaista ne može da funkcioniše. Sve ostalo će već nekako doći na svoje.

Ocena: 3/5

Izdavač: Evro Book